14. Dragi barba Toni

Tuntle je napokon uspija uštekat svoj stik u pravi USB port i, na radost svih Hrvata, Hrvatica i Svete Majke Crkve, napravija dite. Nemam pojma koje mu je sve fajlove uspija daunlodat. Samo se nadam da u tim materijalima nije bilo previše ljubavnih gena za kompjuter. Već mi je sad žaj Anite ali je o... Continue Reading →

Advertisements

12a. Prozopagnozija i sramovi iz djetinjstva

Imam tu neku bolest. Zove se prozopagnozija. Lipa dijagnoza. Baš nekako egzotična. Na prvu bi čovik reka da to imaju one šta pišu puno proze sa cvitićima, leptirićima, patnjama mladog Werthera i ljubičastim svitanjima. Ali, ne. Nije ni blizu. To je bolest kad ne pripoznaješ lica. Nema je puno ljudi pa se mogu pohvalit da... Continue Reading →

12. Sutra je novi dan

Bez duvana sam ka bez pola mozga. Šta god radila, stalno mislim na njega. Još me trese i nervoza oko te stvari s gažama. Emil je jučer ujutro iša svirat uz tu vražju dotu. Vratija se u dvi ure iza ponoći. Ja sam obolila na živce. Smrdija je na piće i parfem. “Kolika je to... Continue Reading →

11. Pončo i Juanita

Kako opisat Ponča i Juanitu? To triba vidit. On ima crnu zalizanu kosu i meksički brčić, ali nema sve zube. Mršav je ka tarantela i na tu mršavost se utega u šarenu košulju i uske rebatinke. Na kaišu mu kopča od kila i po. Najprije sam mislila da je alka. Poslin vidin da je to... Continue Reading →

10. Problemi u školi

Zvalo nas da dođemo u školu. Nisam cilu noć mirno spavala. Emil misli samo na harmoniku. Nikakve koristi od njega. Zato sam morala sama sa sobom raspetljavat šta se moglo dogodit da me već zovu. Mali je miran, poslušan, stvarno dobro dite. Sigurno ga žele izdvojit ka naprednog. Ne znam šta im ja tribam ako... Continue Reading →

Mirna

Koristi riječi nama strane, riječi poput rabiti i zaista. Zove se Mirna. Otac joj je oficir. Nismo ga nikad vidjeli, a ona ne voli pričati o njemu. Kad je ispitujemo, samo slegne ramenima i šuti. Voli pričati o crnom ljepotanu, Heidi i Oliveru Twistu. Najviše o Oliveru Twistu. Nama je dosadno pa pojurimo za loptom... Continue Reading →

9. Početak škole i ostale sitnice

Kad sam ja rekla mojima da se udajem za Emila, mater je dobila živčani. Otac je odma izvadija štake. Proradija mu giht. Samo se teta Krište smijala. “Pustite malu na miru”, rekla je. “Ma šta pustite!” dreknila je mater. “Udaje se za nesriću, propalicu, cjevara. Od čega će živit?” “Vole se i baš su lip... Continue Reading →

8. Harmonika i Emilov rođendan

Uvik sam sama sebi bila najgora. Sad, kad imam svoje dite, vidim kakva sam bila. Moj je stari završija Višu ekonomsku. Uz rad. Stalno je govorija kako je teško studira i kako se namučija i žrtvova i sve takva sranja. Ja nisam tila učit. Ćaći za dišpet. Mater je uvik nešto ronzala kako od mene... Continue Reading →

7. Pir malograđana

Najprije smo išli u crkvu. Ajme, šta su njih dva lipo izgledali. Ka sa slike. A nismo ni moj Emil i ja bili loši. Nosija je ono svoje sindikalno odijelo, kravatu, bilu košulju i to.  Opremu  za konferencije  koje su mu u zadnje vrime ukinili, vrag odnja njih i stiskanje. Rekla sam mu da malo... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Up ↑